Naj­ma­nji pri­rod­ni pri­ra­štaj u po­sled­njih 60 go­di­na zabilježen je na kra­ju prošle go­di­ne, po­da­ci su Za­vo­da za sta­ti­sti­ku (MON­STAT). U pe­ri­o­du od 1950. do 2015. naj­ve­ći pri­rod­ni pri­ra­štaj registrovan je 1954. go­di­ne, ka­da je iz­no­sio 10.566 (raz­li­ka iz­me­đu ro­đe­nih i umr­lih). Naj­ni­ži pri­rod­ni pri­ra­štaj, od sve­ga 1.057, za­bi­lje­žen je 2015. go­di­ne. Na osno­vu ovih po­da­ta­ka mo­že se za­klju­či­ti da je za 60 go­di­na pri­rod­ni pri­ra­štaj sma­njen čak 10 pu­ta, iako je i da­lje po­zi­ti­van.
Iz MON­STAT-a upo­zo­ra­va­ju da se u Cr­noj Go­ri go­di­na­ma una­zad ra­đa ma­nje dje­voj­či­ca ne­go dje­ča­ka, a i umi­re ma­nje že­na ne­go mu­ška­ra­ca. Ta­ko u 2015. go­di­ni, od ukup­nog bro­ja ro­đe­nih, 47,6 od­sto su dje­voj­či­ce, dok od ukup­nog bro­ja umr­lih 49,3 od­sto či­ne že­ne.
– Dje­voj­či­ca ro­đe­na u Cr­noj Go­ri u 2015. go­di­ni mo­že oče­ki­va­ti da će ži­vje­ti 78,6 go­di­na, dok će dje­čak ro­đen iste go­di­ne ži­vje­ti 74,7 go­di­na. Uku­pan broj ži­vo­ro­đe­ne dje­ce opa­da, s tim da uče­šće dje­ča­ka u bro­ju ži­vo­ro­đe­nih bla­go ra­ste. Ana­li­za pol­ne struk­tu­re umr­lih li­ca po­ka­zu­je da je ve­će uče­šće mu­ška­ra­ca ne­go že­na u ukup­nom bro­ju umr­lih – ob­ja­vio je MON­STAT u pu­bli­ka­ci­ji „Mu­škar­ci i že­ne u Cr­noj Go­ri”, ko­ja je ob­ja­vlje­na 1. no­vem­bra.
Ana­li­za pol­ne struk­tu­re sta­nov­ni­štva pre­ma sta­ro­sti po­ka­zu­je do­mi­na­ci­ju mu­ške po­pu­la­ci­je sve do uzrasta od 20 do 24 go­di­na. Za sta­ri­je dob­ne gru­pe, usled raz­li­ka u ni­vou smrt­no­sti pre­ma sta­ro­sti i po­lu i struk­tu­re mi­gra­na­ta po po­lu i sta­ro­sti, že­ne po­sta­ju broj­ni­je.
In­deks sta­re­nja kre­će se u smje­ru kon­stant­nog sma­nje­nja uče­šća mla­dih uz isto­vre­me­no po­ve­ća­nje uče­šća sta­rih li­ca. Ova­kav trend na­ro­či­to je iz­ra­žen kod žen­skog di­je­la po­pu­la­ci­je.
Pro­sječ­na sta­rost mu­ška­ra­ca kon­stant­no je ni­ža od pro­sječ­ne sta­ro­sti že­na. Pro­sječ­na sta­rost i mu­ška­ra­ca i že­na ra­ste i 2011. go­di­ne iz­no­si 38,4 go­di­ne za že­ne i 36 go­di­na za mu­škar­ce.
Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić sma­tra da, iako MON­STAT uvje­ra­va ka­ko je pri­rod­ni pri­ra­štaj po­zi­ti­van, dr­ža­va hit­no mo­ra re­a­go­va­ri na nje­go­vo ra­pid­no opa­da­nje. Ona is­ti­če da ni­je do­volj­no re­ći da po­sto­je sa­vje­to­va­li­šta za po­ro­di­cu, kao što je ono u Pod­go­ri­ci, i da se sma­tra da je ti­me pro­blem do­brim di­je­lom ri­je­šen.
– Sa­vje­to­va­li­šta tre­ba da po­sto­je u sva­kom gra­du, ali to ni­je je­di­ni ser­vis ka­ko bi se po­ro­di­ce oja­ča­le u Cr­noj Go­ri. Tre­ba gra­đa­ne oja­ča­ti pri­je sve­ga eko­nom­ski, ali i obez­bi­je­di­ti či­tav niz dru­gih ser­vi­sa ka­ko bi lju­di mo­gli for­mi­ra­ti po­ro­di­cu i ra­di­ti u isto vri­je­me – ka­za­la je Mi­ha­i­lo­vi­će­va.
Ona is­ti­če da je te­ško mo­ti­vi­sa­ti že­nu da ra­đa ako zna da za­kon omo­gu­ća­va po­slo­dav­cu da joj da ot­kaz ka­da sa­zna da je trud­na.
– Za­to dr­ža­va tre­ba da re­a­gu­je i za­šti­ti maj­ke, jer na taj na­čin šti­ti se­be od ne­sta­ja­nja. Dr­ža­va to­le­ri­še čak i ka­da se u jav­no­sti po­ja­ve in­for­ma­ci­je da po­slo­dav­ci na raz­go­vo­ri­ma za po­sao pi­ta­ju že­ne za brač­ni sta­tus i pla­no­ve za ra­đa­nje. To je ne­pri­hva­tlji­vo i ni­je am­bi­jent u ko­jem se ohra­bru­ju mla­di da po­sta­nu ro­di­te­lji – ka­že Mi­ha­i­lo­vi­će­va.
U Al­ter­na­ti­vi Cr­ne Go­re ocje­nju­ju da Cr­na Go­ra za 50 go­di­na ne­će po­sto­ja­ti ako se na­sta­vi trend ova­kvog pri­rod­nog pri­ra­šta­ja. Pre­ma ri­je­či­ma Ve­ska Pe­ja­ka, ni­je­dan na­rod ne mo­že da is­tr­pi po­la vi­je­ka kon­stant­nih kri­za i ra­to­va, kroz ko­je Cr­na Go­ra pro­la­zi od kra­ja 80-ih.
– Iako smo do­sta iz­dr­žlji­vi kao na­rod, ne mo­že­mo da tr­pi­mo kri­ze neo­gra­ni­če­no. Sva­ki vla­dar bi bio pre­sre­ćan da ima ova­kav na­rod, osim na­ših(eg) ko­ji se tru­de da ga uni­šte. Slab pri­rod­ni pri­ra­štaj će još pa­da­ti. Mo­že se oče­ki­va­ti da no­vo­ro­đe­nih bu­de sve ma­nje, jer mi ne či­ni­mo ni­šta da se po­mog­nu mla­di brač­ni pa­ro­vi. Al­ter­na­ti­va je u cen­tar svo­je po­li­ti­ke sta­vi­la po­ro­di­cu, kao stub sva­kog dru­štva. To je pr­va tač­ka na­šeg pro­gra­ma. Da bi se po­bolj­ša­lo ra­đa­nje, iako to ni­je sve, neo­p­hod­no je da­ti jef­ti­ni­je sta­no­ve za mla­de brač­ne pa­ro­ve, otva­ra­ti rad­na mje­sta za mla­de lju­de, da­ti bes­plat­nu hi­gi­je­nu za be­be, po­dr­ža­ti sa­mo­hra­ne ro­di­te­lje – ka­že Pe­jak.
Sa dru­ge stra­ne, ka­ko na­vo­di, re­žim sa pra­vom ne obra­ća pa­žnju na mla­de lju­de.
– Nji­ma je za­ni­mlji­vi­ja kla­di­o­ni­ca od pro­te­sta ko­ji se ti­ču nji­ho­ve bu­duć­no­sti. Kla­di­o­ni­ce su nam pu­ni­je od bi­bli­o­te­ka – is­ti­če Pe­jak.
M.S.


Vi­še ne­pi­sme­nih že­na

Pre­ma po­da­ci­ma po­pi­sa 2011, u Cr­noj Go­ri ima 1.559 ne­pi­sme­nih mu­ška­ra­ca i 6.590 ne­pi­sme­nih že­na. U dob­nim gru­pa­ma pre­ko 70 go­di­na ne­pi­sme­nih že­na je de­set pu­ta vi­še ne­go ne­pi­sme­nih mu­ška­ra­ca. Pro­sječ­na sta­rost ne­pi­sme­ne že­ne je 66, a mu­škar­ca 44 go­di­ne.
Že­ne či­ne ve­ći­nu za­po­sle­nih u obra­zo­va­nju (75,3 od­sto), ali su u ap­so­lut­noj ma­nji­ni na po­lo­ža­ji­ma od­lu­či­va­nja, osim ka­da je ri­ječ o pred­škol­skom obra­zo­va­nju.


Pe­ti­na gra­đa­na do­se­lje­ni­ci

Oko 80 od­sto sta­nov­ni­ka od ro­đe­nja ži­vi u Cr­noj Go­ri, dok su pe­ti­na do­se­lje­ni­ci iz dru­gih ze­ma­lja.
– U po­sled­njih po­la vi­je­ka naj­ve­ći broj mi­gra­na­ta za­bi­lje­žen je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, s ob­zi­rom na to da se od 1990. do 1999. go­di­ne do­se­li­lo go­to­vo 42.000 sa­da­šnjih sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re. Iz po­ro­dič­nih raz­lo­ga do­se­li­lo se vi­še že­na ne­go mu­ška­ra­ca, dok je naj­ve­ća pol­na raz­li­ka za­bi­lje­že­na kod mi­gra­na­ta iz eko­nom­skih raz­lo­ga, 64 od­sto mu­ška­ra­ca na­ve­lo je to kao raz­log na­pu­šta­nja pret­hod­nog mje­sta bo­rav­ka – ka­žu u MON­STAT-u.